Biblijsko objašnjenje
To što se Isus molio ne dokazuje da nije bio Bog. Pismo istovremeno uči i Njegovo božanstvo i Njegovu različitost od Oca. Isus se često molio: pri krštenju (Luka 3:21), povlačio se na molitvu u samoću (Luka 5:16), molio se pre izbora apostola (Luka 6:12-13) i pred raspeće (Luka 22:39-46). Njegova molitva u Getsimaniji otkriva predanje: „ali ne moja volja nego tvoja neka bude” (Luka 22:42).
Isus je s Ocem govorio i o slavi koju su delili pre postanka sveta: „proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe pre postanja sveta” (Jovan 17:5). Filipljanima 2:5-8 objašnjava da je Hristos ponizio sebe i uzeo obličje sluge, a Jevrejima 5:7 opisuje kako je u danima svog tela prinosio molitve i moljenja.
Isus se, dakle, molio jer je zaista postao čovek i živeo u zavisnosti od Oca dok je ispunjavao svoju misiju. Njegov molitveni život je i primer za Njegove sledbenike: ako se Isus redovno molio, i Njegovi učenici treba da neguju neprekidno zajedništvo s Bogom.
Ukratko
Isus se molio jer je kao pravi čovek živeo u zavisnosti od Oca — i time nam dao primer.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.